Piše: Stefan Janjić
Zdrava logika nam je najjači saveznik kada je reč o borbi protiv dezinformacija ali budimo oprezni sa podacima jer brojevi, grafici, citati, metodologije, uzorci, izvori, statistike…mogu vas ubediti da je laž zapravo istina.
„Postoje tri vrste laži: laž, besramna laž i statistika“, rekao je britanski književnik Bendžamin Dizraeli. Na taj aforizam lepo se nadovezuje i domaća dosetka, prema kojoj jedna polovina građana jede meso, a druga kupus, pri čemu prosečno gledano jedu sarmu. Šalu na stranu, statistika nam može dati veoma korisne podatke i poređenja. Može da ukaže na odnose u društvu, na nivo ravnopravnosti, kretanja cena, stanovništva i ekonomskog razvoja… Međutim, slepo poverenje u statistiku predstavlja veliku zamku, budući da brojevi i grafici – koliko god delovali racionalno – veoma često, uz samo malo truda, mogu da budu istrgnuti iz konteksta i manipulativno predstavljeni.
Pogledajte ovaj grafikon koji pokazuje uspeh četiri preduzeća na tržištu.
Onaj ko ovlaš baci pogled na grafički prikaz mogao bi doći do zaključka da je preduzeće A potpuno nadmoćno, jer je obeleženo visokim stubićem i jarkom crvenom bojom. Međutim, ako se udubimo u detalje, videćemo da je razlika između preduzeća A i B tek 0,2 procenta. Dakle, čak i ako su brojevi tačni, manipulativno oblikovanje grafikona može nas navesti na pogrešan trag.
Pogledajmo sada drugi grafikon, koji prikazuje ocene četvoro učenika.
Ako nismo dovoljno oprezni, možemo pomisliti da je učenik A dvostruko bolji od učenika C. Međutim, da li je to zaista istina? Pogledajte skalu i videćete da se ona odnosi samo na vrednosti između 4,7 i 5,0. Ukoliko skalu postavimo tako da odgovara realnom rasponu ocena, od 1 do 5, videćemo da su razlike među stubićima daleko manje i da su zapravo svi prikazani studenti odlični. Naravno, student A je bez ikakve sumnje najbolji, ali nije toliko bolji u odnosu na studenta C kako je to bilo prikazano na prethodnom grafikonu.
Poseban problem javlja se kada se manipulisanje statistikom udruži sa pseudonaukom, na koju se danas oslanja veliki broj teoretičara zavere, ali i šarlatana koji žele da nam po svaku cenu prodaju svoje proizvode. Tako su domaći mediji u više navrata najavljivali udar asteroida koji će izazvati smak sveta, ili prenosili neutemeljene dokaze da je taj isti svet ravna ploča. Na polju medicine svaki čas imamo najave „leka“ protiv raka, u vidu voćnog soka, ali i sode bikarbone, a tu je i čarobni recept za lečenje artritisa baziran na vodi u kojoj se kuvao patlidžan. Sve ove vesti, koje su objavljivali mediji širom Bosne i Hercegovine, portal Raskrinkavanje.ba nedvosmisleno je označio etiketom „Kvazinauka“.
Zdrava logika nam je najjači saveznik kada je reč o borbi protiv dezinformacija, ali na nju ne možemo mnogo da se oslonimo ako nam oblast o kojoj čitamo nije previše bliska. Budite iskreni prema sebi, pa procenite imate li dovoljno predznanja da u celosti razumete, na primer, priču o nekom eksperimentalnom istraživanju na polju farmacije. Ako je odgovor odričan, znači li to da tekstove o navedenoj temi treba u potpunosti da izbegavate? Ne. Samo ih ne uzimajte zdravo za gotovo, pogotovo ako se tiču vašeg zdravlja i novca. Čak i ako vam takva vest deluje dopadljivo, jer u njoj naslućujete rešenje za svoju tegobu, proverite izvore, razmotrite iznete argumente, i na kraju se uvek konsultujte sa svojim lekarom ili farmaceutom.
Da zaključimo, kada god se susretnete sa podacima koji vam deluju sumnjivo, ali su potkrepljeni brojevima, graficima i citatima istraživanja, otvorite četvore oči, jer je jedan od osnovnih trikova manipulacije taj da vas naizgled racionalnim sredstvima ubedi da je laž zapravo istina.
#NeVjerujNaPrvu je projekat Evropske unije u Bosni i Hercegovini.
Sadržaj ovog članka je isključiva odgovornost autora i ne odražava nužno stajališta Evropske unije