Bosna i Hercegovina je zemlja čiji ekonomski i politički razvoj ima vrlo ograničem napredak, navodi se u Izvještaju Evropske unije za 2011. godinu. To su danas iznijeli direktor za zapadni Balkan u Generalnoj direkciji Evropske komisije za proširenje Pierre Mirel i šef Delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini i specijalni predstavnik EU Peter Sorensen.
Izvještaja o napretku Bosne i Hergegovine je dio Paketa proširenja iz 2011. godine, koji je Evropska komisija usvojila 12. oktobra.
Na dan kad je Evropska komisija predložila otvaranje pregovora o pridruženju Crne Gore, a Srbiji odobrila status kandidata za EU, zaključak Izvještaja o napretku je da je ukupan tempo reformi u Bosni i Hercegovini prespor. Govoreći na konferenciji za novinare ambasador Sorensen je ponovio posvećenost Evropske unije pomaganju Bosni i Hercegovini u provedbi reformi potrebnih kako bi se brže krenulo na put za članstvo u EU.
Mirel je jasno stavio na znanje da je učinjen mali napredak u glavnim područjima koja se ocjenjuju: vladavini prava, slobodi izražavanja, ekonomskom razvoju, ljudskim pravima te regionalnoj saradnji i pomirenju.
“Neki rezultati jesu napravljeni, kao u slučaju liberalizacije viznog režima i učešća s EU u struktuiranom dijalogu o pravosuđu,” rekao je Mirel. Dodao je da su osnivanje komisije za provedbu presude u slučaju “Sejdić-Finci” i imenovanja u Agenciju za borbu protiv korupcije još neki dobri primjeri.
Ipak, naglasio je da nepostizanje političkog dogovora o formiranju Vijeća ministara, neusklađivanje Ustava s evropskom Konvencijom o ljudskim pravima i neusvajanje zakona o državnoj pomoći koče napredak Bosne i Hercegovine prema evropskim integracijama i članstvu u EU. Naglasio je da napredak zahtijeva funkcionalne institucije na svim nivoima.
“Kad država napravi pomak, EU napravi pomak!” rekao je Mirel.
Kao uzroci ekonomskog zastoja BiH u Izvještaju o napretku navode se neadekvatna transportna infrastruktura, nizak nivo direktnih investicija i nepotpuni fiskalni okvir.. I dalje je visoka stopa nezaposlenosti. Napori da se unaprijede ljudska prava i zašite manjine, uprkos slabom napretku u provedbi strategije za Rome, nailaze na velike poteškoće. Politički pritisak na medije je nastavljen. Reforma javne administracije je napravila korak naprijed, ali je koordinacija između različitih nivoa vlasti i dalje slaba. Napredak u javnim nabavkama, carini i taksama još je nedovoljan, što važi i za reforme u socijalnoj politici, obrazovanju i zaštiti okoliša. Sveobuhvatna strategija o energetici treba biti usvojena i uspostavljeno preduzeće za prijenos na nivou države.
Nadamo se da će vlasti u BiH uzeti zaključke ovog izvještaja kao plan rada. Mi možemo davati preporuke i pomagati u provođenju, ali je do bh. vlasti da urade svoj posao – rekao je Mirel.
Više informacija na:
http://ec.europa.eu/enlargement/press_corner/key-documents/reports_oct_2011_en.htm