Prvi sastanak Strukturisanog dijaloga o pravosuđu između Evropske unije i Bosne i Hercegovine održan je u Banja Luci 6. i 7. juna. Početnu sesiju je otvorio komesar za proširenje i evropsku politiku susjedstva, Štefan Füle. Komesar je uručio ministru pravde Bosne i Hercegovine Bariši Čolaku dokument sa setom pitanja i pojasnio da ovaj proces zahtijeva stalnu posvećenost svih uključenih strana. U isto vrijeme, politički lideri će biti spremni da garantuju da ovaj proces prate odgovarajući i blagovremeni zakoni i institucije. Kada se identifikuju tehnička rješenja za trenutne nedostatke, “oni će privući potreban politički konsenzus i biće odmah pretvoreni u adekvatne reforme”, objasnio je komesar Füle.
Strukturisani dijalog o pravosuđu sa Bosnom i Hercegovinom se održava u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja, te predstavlja jedan od mehanizama za reviziju zakonodavstva i funkcionisanje institucija u zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima. Glavni cilj dijaloga je da se dostigne dugoročni i održivi napredak ka potpunoj usklađenosti bosanskohercegovačkog pravosudnog sistema sa evropskim i međunarodnim standardima.
Plan za pokretanje strukturisanog dijaloga je prvobitno uručila visoka predstavnica/potpredsjednica Catherine Ashton, koja je najavila proces 13. maja kao posvećenost EU da se angažuje na dugoročnom zadatku revizije pravosuđa. Dijalog je dio šire posvećenosti EU da podrži proces evropskih integracija Bosne i Hercegovine.
Tehnički dio sastanka je 7. juna pokrio, između ostalog, pitanja: reforme pravosuđa (uključujući primjenu Strategije reforme pravosudnog sektora Bosne i Hercegovine i Državne strategije za ratne zločine), kao i funkcionisanje pravosudnih institucija na nivou države, entiteta, Brčko Distrikta i kantona. Ova posljednja tačka je dozvolila preliminarnu procjenu kako zakonskog okvira tako i koordinacije kompetencija.
Na kraju prvog tehničkog sastanka Evropska komisija je izdala seriju preliminarnih preporuka. Drugi sastanak je privremeno zakazan za sljedeću jesen, nakon što Bosna i Hercegovina pošalje tražene informacije, statističke podatke i pojedinosti o zakonima u oblasti pravosuđa.
Obje strane su potvrdile da je sastanak protekao u duhu uzajamnog razumijavanja i pohvalile su spremnost svih uključenih domaćih vlasti i institucija da sarađuju i konstruktivno se angažuju u ovom dugoročnom procesu. Svi učesnici se slažu sa idejom da nema alternative radu na kompleksnim i osjetljivim pitanjima u pravosudnom sektoru kroz strukturisani i tehnički dijalog. Komesar Füle je napomenuo da će krajnji korisnici ovih nastojanja “biti građani Bosne i Hercegovine. Njima će se garantovati sistem oslobođen svake vrste diskriminacije, u kojem se može dostići pravda putem efikasnih sredstava i transparentnih procedura, i u kojem su njihova osnovna prava stalno zagarantovana i zaštićena.”