„Koncept Javne interne finansijske kontrole (PIFC) znači da građani koji plaćaju poreze tačno znaju gdje odlazi njihov novac i da li ga rukovodstvo i osoblje javnih institucija mudro troši“, izjavila je u četvrtak u Sarajevu, šefica Odjeljenja za pravosuđe, unutrašnje poslove i reformu javne uprave, Delegacije EU u BiH, Maria Farrar-Hockley.

Farrar-Hockley se ovim riječima obratila na konferenciji koju su zajedno organizirali Ministarstvo finansija Federacije BiH i Projekat tehničke pomoći kojim se podržava implementacija instituta Javne interne finansijske kontrole, a kojeg finansira Evropska unija. Konferencija o ovoj temi za zvaničnike državnog nivoa održana je dan ranije. 

„Danas smo ovdje da podignemo svijest o važnosti javne interne finansijske kontrole visokih dužnosnika u raznim institucijama FBiH“, kazala je Maria Farrar- Hockley i dodala da je koncept  javne interne finansijske kontrole razvila Evropska komisija i pokriva internu reviziju, finansijsko upravljanje i kontrolu.

Ona je istakla da je javna interna finansijska kontrola bitna i kao jedan od preduslova za pristupanje Bosne i Hercegovine EU jer će u kasnijoj pristupnoj fazi od BiH biti zatraženo da upravlja fondovima koji će pristizati.

Ministar finansija FBiH Ante Krajina je učesnicima konferencije poručio kako je cilj projekta osigurati da institucije u BiH uspostave kontrolu trošenja javnih sredstava.

„Za nas koji radimo u izvršnoj vlasti ovaj projekat je neuobičajen, jer obično radimo nešto između gašenja vatre i pružanja hitnih usluga“, kazao je Krajina. Naglasio je da je ovaj projekat baziran na planiranju i predviđa kontinuitet realizacije na svim nivoima, od državnog do opština.

Fatima Drinčić, pomoćnica ministra finansija FBiH za Centralnu jedinicu za harmonizaciju je istakla da se uspostava PIFC projekta sastoji od tri elementa: finansijske unutrašnje kontrole, uspostave jedinica za internu reviziju i centralne harmonizacijske jedinice.

Drinčić je pojasnila da budžetski korisnici moraju ispunjavati tri kriterija da bi imali internu reviziju. Prvi je da ima više od 200 zaposlenih, drugi da visina budžetskih sredstava odobrenih od Vlade premašuje 10 miliona maraka, a treći da visina transakcija koje obavljaju premašuje 15 miliona maraka.