Funkcionisanje demokratskih sistama u Evropi i šire generalno karakteriše sistem podjele vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku. Time se obezbjeđuje da nijedan vid vlasti u okviru ustavnog sistema zemlje na koristi nedemokratsku moć i da vladavina prava važi za sve.

Pravosuđe Bosne i Hercegovine je jedan od tri stuba na kojima počiva demokratija. Da bi ovaj stub bio čvrst, pravosuđe mora da bude efikasno, kredibilno, odgovorno i, naravno, nezavisno. Tu nema izbora i jednostavno je nužnost ako građani žele da žive u zemlji gdje su njihova prava zaštićena, a interesi sačuvani.

Djelotvorno pravosuđe je od presudnog značaja ukoliko Bosna i Hercegovina želi da riješi 1300 zaostalih predmeta ratnih zločina, kao i 2,5 miliona prvostepenih predmeta i veliku doživljenu korupciju koja zemlju stavlja na 91. mjesto na skali organizacije Transparency International. Ono je takođe presudno ako želimo rast ekonomije – zato što nijedan investitor neće rizikovati ulaganje kapitala ako bude smatrao da se ugovori neće moći izvršiti ili da je pravda u Bosni i Hercegovini više kocka nego izvjesnost.

U posljednjim izvještajima o napretku koje je objavila Evropska komisija jasno se konstatuje da je potrebno uraditi dosta toga da bi se sudski stub čvrsto zacementirao u demokratsku strukturu Bosne i Hercegovine. Ono što treba uraditi i način na koji se treba uraditi obuhvaćeno je nizom razgovora koje je tokom godine Brisel vodio sa Bosnom i Hercegovinom u okviru strukturisanog dijalog o pravosuđu.

U okviru ovog dijaloga, EU zajedno sa sudijama, tužiocima i ministrima pravde ove zemlje traži odgovor na tri pitanja.

Prvo, na koji način učiniti pravosuđe nezavisnijim, odgovornijim i kredibilnijim? Drugo, kako prenijeti i primijeniti evropske standarde i najbolje prakse sa ciljem da se pruži trenutna pomoć, ali i postigne napredak na putu evropskih integracija? I konačno: kako sve to prilagoditi realnoj situaciji u zemlji i njenom ustavnom uređenju?

Strukturisani dijalog je, stoga, pravi forum kroz koji se mogu kanalisati sve inicijative za reformu pravosuđa. Međutim, još važnija su osnovna načela i pitanja kojima treba da se  rukovode političari i kreatori politika u svom radu i razgovorima o pitanjima koo što su VSTS uopšte i načini i sredstva imenovanja tužilaca posebno.

Ukoliko se tome doda trostruki cilj jačanja pravosuđa, uz primjenu evropskih najboljih praksi i odražavanje konteksta Bosne i Hercegovine, jasno je da ne možemop podržati nikakav koncept reforme koji bi podrio funkcionisanje VSTS-a ili ga izložio uticaju drugih vidova vlasti, izvršne i zakonodavne., S obzirom na zaostavštinu rata i stepen korupcije koji vlada u ovoj zemlji, takođe je jasno da ne može se prihvatiti politizacija imenovanja.

Konsolidovanje autoriteta za imenovanja nad entitetskim pravosuđem i jačanje nezavisnosti pravosuđa u cijeloj BiH već je utvrđeno kao prioritet u Izvještaju Evropske komisije o spremnosti BiH da uđe u pregovore o sporazumu o stabilizaciji iz 2003. godine.

Današnji događaj je, stoga, rezultat podrške koju Evropska unija pruža reformi pravosuđa u svim jurisdikcijama u ovoj zemlji. Sporazum o saradnji koji ćemo potpisati sa VSTS, Kraljevinom Norveškom i Kraljevinom Švedskom ne tiče se samo naše zajedničke želje da povećamo sudsku efikasnost i dodatno smanjimo broj zaostalih građanskih i krivičnih predmeta. To takođe odslikava našu zajedničku posvećenost pravosuđu ove zemlje i podršku VSTS-u u vođenju reformskog procesa u cilju ostvarivanja sudske efikasnosti.

Danas ću potpisati sporazum sa VSTS-om vrijedan milion evra. To je nastavak pomoći Evropske unije reformi pravosuđa (u koju je do sada uloženo 30 miliona evra), koja je u skladu sa sporazumom koji sam upravo pomenuo. Glavni cilj, naravno jeste da se učini ono što je potrebno, tj. da se smanji broj zaostalih predmeta i to ćemo ponavljati sve dok se i ne učini.Time će se građanima ove zemlje obezbijediti pravda – nezavisno, blagovremeno i efikasno. Ovaj napredak takođe treba da omogući sudovima i  tužiocima da budu potpuno spremni za ogromnu odgovornost, a to je: primjena evropskih pravnih tekovina u pravnom sistemu.

Uz intenzivnu finansijsku podršku međunarodne zajednice i u skladu sa preporukama iz strukturisanog dijaloga, VSTS je efektivno i profesionalno počeo da rješava neke ključne izazove sa kojima se suočavaju sudovi i tužilaštva u BiH.

Zahvaljujući njihovim stalnim naporima i donatorskoj podršci, vidjeli smo napredak u  smanjenju velikog broja zaostalih predmeta, kao i bolji on-line pristup kretanju predmeta i pravnim aktima. Ovo je dugoročan proces i potrebno je uraditi još i više. Među najvećim prioritetima kojima se bavimo u okviru strukturisanog dijaloga nalaze se zakon o VSTS, čiji je cilj jačanje njegove nezavisnosti  i povećanje odgovornosti sudija i tužilaca.

Kao što su bh. političari naglasili, ova zemlja treba da napreduje na putu pristupanja EU. U tom cilju, napredak u pogledu vladavine prava je prepoznat kao centrali prioritet. Podrška i jačanje nezavisnog pravosuđa je od presudne važnosti za vladavinu prava, upravo kao što je funkcionalan, nezavisan i efektivan VSTS presudan za takvo pravosuđe.

Dozvolite mi, stoga, da zaključim time što ću reći da mi je veliko zadovoljstvo što sam danas ovdje i što mogu još jednom da naglasim našu kontinuiranu podršku mandatu ove institucije i profesionalnom radu njegovog osoblja.