Imamo dobru osnovu. Većina pitanja već je dogovorena, Bosna i Hercegovina bila je blizu postizanja dogovora u martu. Stoga, reforma policije sve više je tehničko pitanje i ono se može i mora brzo rešiti. Tri principa Evropske unije već su definisana. To je okvir i sasvim sam siguran da je dovoljno širok da bi se, ako postoji politička volja, moglo pronaći odgovarajuće rešenje

Saša Bižić

Završen je prvi mjesec od momenta kada je slovački diplomata Miroslav Lajčak preuzeo funkciju visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini. To nije vremenski raspon u kome su mogući ambiciozniji zahvati, ali je dovoljan period za sumiranje prvih utisaka o novom poslu. Na početku razgovora za «Novi Reporter», visoki predstavnik uporedio je stanje u BiH sa saznanjima o ovoj zemlji stečenim tokom priprema za dolazak u OHR: “Nije bilo nekih velikih iznenađenja. Situacija je upravo onakva kakvu sam i očekivao. A ona nije nimalo ružičasta. Na tabeli zadataka koji stoje pred Bosnom i Hercegovinom, već dugo nisu ubeleženi pozitivni rezultati. Reformski procesi su u zastoju i to se mora promeniti što pre.”

Nedavno ste iznijeli ocjenu da je BiH na posljednjem mjestu u regionu kada je riječ o evropskim integracijama. Šta biste označili kao prednosti zemalja u okruženju, odnosno, kao ključne nedostatke Bosne i Hercegovine u toj vrsti nadmetanja?

Miroslav Lajčák: Odgovor je vrlo jednostavan: zemlje u okruženju, koje kao i BiH streme evropskoj budućnosti, ili su potpisale Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ili se spremaju da to urade. Neke od njih brže napreduju na tom putu, neke sporije, ali sve su u pokretu, za razliku od BiH koja stoji. Uporedite trenutnu situaciju sa onom od pre samo godinu dana: tada su reformski procesi u BiH relativno dobro napredovali, ali onda je sve stalo i država je od tada na začelju, iza svih svojih suseda. Ta se razlika konstantno povećava. Ukoliko ova zemlja zaista, a ne samo deklarativno, želi evropsku budućnost, onda se moraju preduzeti konkretni koraci – Evropa to očekuje. Praznom pričom nećemo daleko stići – imamo konkretne zadatke i moramo pronaći i takva rešenja.

Kolike su u ovom momentu šanse da BiH do jeseni 2007. godine izdejstvuje pozitivan izvještaj Evropske komisije i pristupi proceduri potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU? Šta se, osim pomaka u reformi policije, može svrstati u kriterijume čije je ispunjavanje neophodno za postizanje tog aranžmana sa Evropskom unijom?

Miroslav Lajčák: Videćemo. Ja se svakako nadam da će ta šansa biti iskorištena: ne bi bilo dobro da godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku reformi u BiH za 2007. godinu bude negativan. To bi značilo da je izgubljena još jedna godina. Moram vas podsetiti na Studiju izvodljivosti Evropske komisije, koja veoma precizno navodi koje su to reforme i kriterijumi koje BiH mora sprovesti i zadovoljiti, da bi bila u mogućnosti da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Veliki deo posla je urađen, ostalo je da se uradi još nekoliko stvari, uključujući i reformu policije.

Da li je za OHR prihvatljiva obnova pregovora o reformi policije u BiH na novim osnovama, nezavisno od ranijih izvještaja Vilfreda Martensa i Direkcije, čiji je legitimitet osporen u Republici Srpskoj? Kakav je vaš odnos prema najspornijem detalju posljednje, neuspješne runde pregovora – nazivu i statusu policije RS? Da li to tretirate kao lingvističku ili suštinsku dilemu?

Miroslav Lajčák: Reforma policije direktno je povezana sa potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a s obzirom na to da je potpisivanje tog sporazuma moj glavni kratkoročni prioritet, o tom ću pitanju već ove sedmice razgovarati sa političkim liderima. Videću ko je od njih spreman da ozbiljno radi na tom pitanju. Mislim da nema niti vremena, niti potrebe da počinjemo od početka. Imamo dobru osnovu. Većina pitanja već je dogovorena, Bosna i Hercegovina bila je blizu postizanja dogovora u martu. Stoga, reforma policije sve više je tehničko pitanje i ono se može i mora brzo rešiti. U vezi sa drugim delom vašeg pitanja, reći ću samo da su tri principa Evropske unije već definisana – osiguranje da su ekskluzivne kompetencije u vezi sa policijom na državnom nivou, eliminisanje političkog uplitanja u rad policije i određivanje policijskih regija na osnovu tehničkih i profesionalnih kriterijuma. To je okvir i sasvim sam siguran da je dovoljno širok da bi se, ako postoji politička volja, moglo pronaći odgovarajuće rešenje.

Da li su u BiH sazrele prilike za potpuno nov ustav ili je realnija opcija mijenjati taj dokument amandmanima? Kako ocjenjujete spremnost ovdašnjih vodećih političara da proces ustavne reorganizacije BiH nastave na tragu prošlogodišnjeg aprilskog paketa ustavnih promjena? Koje segmente u tom prijedlogu OHR smatra upotrebljivim?

Miroslav Lajčák: U ovih mesec dana, koliko obavljam dužnost visokog predstavnika, sreo sam se sa svim političkim liderima i od njih dobio uveravanja da su spremni ozbiljno raditi na reformama, što svakako uključuje i reformu Ustava. Ohrabruje i činjenica da su svi oni svesni trenutnog stanja u zemlji i da žele da načine iskorak napred. Bosna i Hercegovina je skupa država, i teško je zamisliti da bi takva mogla uspešno da prati evropske integracije. Osnovni cilj je učiniti ovu državu jeftinijom i efikasnijom. Mislim da se možemo složiti da je šteta što aprilski paket nije usvojen, ali u prošlost se ne možemo vratiti. Trenutna politička situacija je drugačija i mora se pronaći novo rešenje. Koliko će i da li će to novo rešenje obuhvatiti i “aprilski paket”, jeste pitanje o kojem će odlučivati vaši političari. Možda bi trebalo malo rasvetliti i tu famu oko ustavnih promena. To jeste ozbiljno pitanje koje zahteva i vreme, političku zrelost i spremnost na kompromis, ali nije nikakav bauk. Što se tiče unutrašnjeg uređenja, ne postoji evropski standard. U Evropi postoje različiti ustavni sistemi. Imamo unitarne države, države koje su centralizovane i federalne države. Bosna i Hercegovina mora da pronađe model koji odražava njenu strukturu, a krenuti se mora od činjenice da je BiH država sastavljena od dva entiteta i da u njoj žive tri konstitutivna naroda. Sve ostalo je stvar dogovora i kompromisa, BiH mora pronaći model koji je prihvatljiv za sve.

Može li se na osnovu vaših prvih poteza govoriti o praksi različitih standarda za tri naroda u BiH, imajući u vidu činjenice da su na adresu RS stigle sankcije za oko 100 lica, da ste Hrvatima jasno poručili da ne mogu računati na TV kanal na svom jeziku, dok je “najrigoroznija” mjera prema bošnjačkim političarima bio “pedagoški razgovor” sa ministrom bezbjednosti BiH Tarikom Sadovićem?

Miroslav Lajčák: Takve ocene ne prihvatam, jer one jednostavno nisu tačne. Ovde nije reč ni o kakvim sankcijama i kaznama, reč je o zadovoljenju pravde. Reč je o praktičnim koracima koji će dovesti do bolje saradnje sa Haškim tribunalom, što je jedan od mojih prioriteta. Etnička pripadnost ovde nema nikakvog značaja, pravda mora biti zadovoljena i ista je za sve. Tu odluku doneo sam na osnovu konsultacija i razgovora sa domaćim institucijama. Govorimo li o PBS-u, morate znati da je hrvatski kanal zakonski nemoguće ostvariti. Zakon o PBS sistemu, usvojen u oktobru 2005. godine, kaže da će tri kanala biti dio sledećeg sistema – jedan kanal na državnom nivou i dva na nivou entiteta. Znači, jedan kanal na nivou Federacije BiH. Zahtev za poseban nacionalni kanal suprotan je principu po kojem program mora pokrivati interese svih građana na teritoriji na kojoj emituje određeni javni emiter. Uređen PBS zakonski okvir jedan je od uslova za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. A što se tiče gospodina Sadovića, ja se sa njim nisam sastao zato što je on, kako vi kažete, bošnjački političar, već zato što obavlja funkciju ministra bezbednosti. I da je bilo ko drugi na toj poziciji, bez obzira na to kojoj etničkoj grupi pripada, tražio bih isto: sprovođenje zakona Bosne i Hercegovine. Sam ministar, koji je i zamenik predsedavajućeg Saveta ministara, snosi značajnu odgovornost za efikasno funkcionisanje te institucije. Imajući u vidu činjenicu da će Ministarstvo bezbednosti imati odlučujuću adminstrativnu ulogu u reformi policije, od velike je važnosti da uživa puno poverenje svih građana Bosne i Hercegovine. U Bosni i Hercegovini ima mnogo pitanja koja treba rešiti, a etnička pripadnost tu je sasvim nebitna i ja tu nemam nikakvih dilema. U Evropu se ne ulazi zato što je neko Srbin, Bošnjak, Hrvat ili nešto drugo, u to ste se dosad mogli uveriti na bezbroj primera.

Nakon primopredaje dužnosti visokog predstavnika u BiH, niste isključili mogućnost korišćenja Bonskih ovlašćenja u svom radu. Da li trenutno imate indicije koji problemi i koje ličnosti u BiH iziskuju takav način djelovanja?

Miroslav Lajčák: Bonska ovlašćenja dio su mandata visokog predstavnika i ja sam ih prihvatio kao takva, jer taj mandat možete prihvatiti u celosti, nikako drugačije. To svakako ne znači da ću ja razmišljati na način: “E, koga bih danas mogao da smenim”, ali isto tako ne znači da ih neću i iskoristiti, ukoliko se uverim da je nemoguće neke prepreke ukloniti na drugačiji način. Bonska ovlašćenja oduvek su izazivala različita mišljenja i polemike, ali ne treba da budu u fokusu: ono na što se moramo fokusirati jesu reforme koje nam predstoje. Nema, dakle, razloga niti da se bilo ko pribojava Bonskih ovlašćenja, niti da u njima vidi način ostvarivanja svojih interesa.

Kakvo mjesto u vašim analizama ima teza da su Haris Silajdžić i Milorad Dodik uzrok aktuelne etničke polarizacije u BiH i da bi se njihovim smjenama mogao preusmjeriti način rezonovanja velikog broja glasača? Utiče li na poziciju OHR-a činjenica da je premijer RS prenio svoja pregovaračka ovlašćenja u domenu Ustava i policije na Milana Jelića i Nebojšu Radmanovića?

Miroslav Lajčák: Koliko ljudi, toliko različitih mišljenja. Što se mene tiče, smatram da svako nosi svoj deo odgovornosti. To se odnosi i na domaće političare i na međunarodnu zajednicu i na osnovu odgovornosti treba i delovati. Ja ne želim da spekulišem o situacijama “šta bi bilo, kad bi bilo”. Ja želim da se koncentrišem na promenu političke klime, kako bi svi koji su uključeni u proces bili u mogućnosti da iznađu rešenja. Hajde da za promenu tako gledamo na stvari, da vidimo šta možemo učiniti. I gospodin Dodik i gospodin Silajdžić legitimni su predstavnici vlasti u Bosni i Hercegovini i imaju pravo da na različite načine promišljaju situaciju u zemlji, a ja ću svakako raditi i sa jednim i sa drugim. Što se tiče gospodina Dodika, sa njim sam imao veoma otvoren i konstruktivan sastanak i nisam stekao dojam da se on povlači iz reformskog procesa. Nije moje da odlučujem ko će mu u tom procesu biti najbliži saradnici. To je njegova stvar.

Da li u vašem mandatu visokog predstavnika u BiH imaju značaj primjeri i iskustva Slovačke i Crne Gore, pri čemu je Slovačka zemlja iz koje dolazite, dok ste u Crnoj Gori bili zaduženi za međunarodni nadzor referenduma o samostalnosti?

Miroslav Lajčák: Naravno da imaju. U Crnoj Gori bio sam da bih pomogao da se pronađe evropski odgovor i u tome smo uspeli. Danas je Crna Gora na evropskom putu. A sami ste rekli, dolazim iz Slovačke, zemlje koja je za relativno kratko vreme prešla dug put. I Slovačka je na tom putu imala uspone i padove, nije bilo nimalo jednostavno suočiti se sa raspadom države, izgradnjom novih institucija, delotvornog političkog sistema i tranzicijom ekonomskog sistema. U jednom trenutku, Slovačka se, poput Bosne i Hercegovine sada, našla u situaciji da bude na začelju onih koji streme ka Evropi. Svi naši susedi brzo su napredovali i to je zapravo bio signal koji nam je bio potreban da se koncentrišemo na ono što je bitno, cilj koji je bio zajednički za tadašnju vladajuću koaliciju, sačinjenu od različitih partija: Evropska unija. To je bila osnova za uspeh Slovačke. Verujem da to može biti i osnova za uspeh Bosne i Hercegovine. Znam kako izgleda biti sa obe strane, kako je živeti van, a kako unutar Evopske unije. Ne postoji nijedan segment života u kome članstvo u EU nije pozitivno uticalo. Lično sam učestvovao u tom procesu i znam šta smo radili dobro, a šta pogrešno. To iskustvo sasvim sigurno će mi pomoći. Za vreme svog mandata u BiH, želim da pomognem građanima Bosne i Hercegovine da bolje razumeju Evropsku uniju. Za Bosnu i Hercegovinu nema bolje budućnosti od one evropske i to je zajednički cilj i oko njega svi treba da se okupimo da bismo ga što pre ostvarili. Zbog tragedije koju je pretrpela, Bosna i Hercegovina više nego bilo koja druga zemlja zaslužuje da joj budućnost bude mnogo lepša i bolja od prošlosti.