Kancelarija visokog predstavnika i specijalnog predstavnika Evropske unije, te delegacija Evropske komisije u BiH, izražavaju razočarenje povodom jučerašnjeg neuspjeha Parlamenta BiH da ratifikuje Sporazum o centralno-evropskoj zoni slobodne trgovine (CEFTA) i očekuju od parlamentaraca da podrže ovaj sporazum nakon povratka sa ljetne pauze.
“Slobodna trgovina znači više posla i više investicija – to je lekcija koju su naučile zemlje osnivači CEFTA-e a koje su sada sve članice Evropske unije i koje sada imaju životni standard koji se ne može uporediti sa onim kakav su imale prije 10 godina.” –rekao je visoki predstavnik i specijalni predstavnik EU, Miroslav Lajčak.
Savjet Ministara Bosne i Hercegovine odlučio je da učestvuje u CEFTA-i, sa ciljem da se prodube uspostavljeni trgovinski odnosi među zemljama u regionu i da se na taj način poveća konkurentnost te privuku direktne strane investicije. Sve ovo su preduslovi za stvaranje novih radnih mjesta i ubrzan ekonomski prosperitet.
Bosna i Hercegovina je pregovarala i potpisala Sporazum o centralno-evropskopj zoni slobodne trgovine (CEFTA) u decembru 2006. godine i na taj način pokazala da može imati određenu ulogu u regionu te da država može doprinijeti ekonomskom razvoju i regionalnoj saradnji.
“Važno je za proces stabilizacije i pridruživanja da BiH ispoštuje obaveze koje je preuzela tokom pregovaranja o međunarodnim sporazumima – posebno u ratifikaciji CEFTA-e.- rekao je Andre Lis, zamjenik šefa delegacije Evropkse komisije u BiH.
Zamjena postojeća 32 bilateralna sporazuma o slobodnoj trgovini jednim sporazumom koji pokriva mrežu između osam zemalja i tržište od 25 miliona ljudi, predstavlja veliki korak naprijed za BiH prema integraciji u globalne ekonomske tokove.
Ratifiranjem CEFTA-e, Bosna i Hercegovina bi dobila transparentnije procedure i na taj način profitirala, privukla direktne strane investicije i povećala izvoz.
Jednostavan i moderan sporazum kakav je CEFTA, zemljama članicama obezbjeđuje jasan okvir za zaštitu domaće industrije, uključujući i poljoprivredni sektor (koji je jedan od najosjetljivijih u svim zemljama članicama CEFTA-e), primjenjujući pravila protiv dampinga, pravila zaštite i kompenzacionih carina. Nadalje, CEFTA obezbjeđuje i efikasan sistem arbitraže u slučaju nesporazuma među zemljama članicama.
Ukoliko BiH ostane izvan CEFTA-e, jaz između BiH i ekonomija zemalja članica CEFTA-e će se samo povećati, dodatno usporavajući razvoj funkcionalne tržišne ekonomije, što je ključni elemenat za evropske integracije.
