Politika proširenja

Kao što je bio slučaj sa stvaranjem same Evropske unije (EU), i njenim su se proširenjima nastojali konsolidovati mir i prosperitet u Evropi.

Veća Evropa je snažnija i stabilnija Evropa, bolje opremljena za suočavanje sa unutrašnjim i vanjskim izazovima.

Na samitu u Kopenhagenu 1993. godine, Evropska unija je definisala kriterijume za pristupanje budućih zemalja članica EU. Oni odražavaju vrijednosti na kojima se EU zasniva: demokratiju, vladavinu zakona, poštovanje osnovnih prava i važnost funkcionalne tržišne ekonomije. Oni su utrli put istorijskim transformacijama i pristupanju zemalja Srednje i Istočne Evrope, i važe i danas. Ovim se kriterijumima vode reforme u zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo: Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, Kosovu, Crnoj Gori, Srbiji i Turskoj.

Takozvani ‘kriterijumi iz Kopenhagena’ podrazumijevaju tri elementa koja svaka nova država članica mora da ispuni:

  • Politički: stabilnost institucija kojima se garantuju demokratija, vladavina zakona, ljudska prava, i poštovanje i zaštita manjina;
  • Ekonomski: postojanje funkcionalne tržišne ekonomije sposobne da se nosi sa konkurencijom i tržišnim snagama u EU;
  • Prihvatanje zakona i regulative EU: sposobnost za preuzimanje obaveza članstva, uključujući poštovanje ciljeva političke, ekonomske i monetarne unije.

Jasna perspektiva članstva u EU je za zemlje Zapadnog Balkana, koje su prije 20 godina razorene sukobima, ključan faktor stabilnosti. Od 2007. godine je u ovim zemljama postignut napredak prema članstvu, ali i dalje postoje otvorena pitanja. Dobrosusjedski odnosi i inkluzivna regionalna saradnja su važni za daljnji napredak. Kontinuirani napori na rješavanju bilateralnih pitanja među zemljama koje su u procesu proširenja, kao i sa državama članicama EU – pod okriljem UN-a u slučajevima u kojima je to relevantno – i prevazilaženje ostavštine prošlosti su važni kako bi se dovršio i konsolidovao proces pomirenja.

Proces pristupanja je danas rigorozniji i sveobuhvatniji nego ranije, i odražava razvoj politika EU kao i lekcije naučene iz prošlih proširenja. Taj se proces gradi na strogom, ali pravičnom uslovljavanju, te se njime pažljivo upravlja. Napredak prema članstvu zavisi od svake zemlje pojedinačno i njenih koraka na postizanju ustanovljenih kriterijuma u svakoj od faza. U posljednih nekoliko godina, politika uslovljavanja je ojačana sistematskom upotrebom mjerila (eng. benchmarks) u pristupnim pregovorima, kao i novim pristupom kojim se vladavina zakona stavlja u središte procesa pristupanja.

Više informacija o trenutnom statusu proširenja nađite na stranici Generalne direkcije Evropske komisije za evropsku politiku susjedstva i pregovore o proširenju

Ovaj tekst je preuzet iz publikacije “Transformacijska snaga proširenja” (trenutno dostupna na engleskom jeziku).