U okviru globalnog odgovora na pojavu koronavirusa, Evropska komisija je najavila gotovo 38 miliona eura direktne podrške Zapadnom Balkanu za vanrednu zdravstvenu situaciju uzrokovanu koronavirusom te dodatnu preraspodjelu 374 miliona eura za pomoć socioekonomskom oporavku regiona.
Komesar za susjedstvo i proširenje Olivér Várhelyi ističe: „Evropa je suočena s nezapamćenom krizom u javnom zdravstvu, ali čak i u ovim teškim vremenima ostajemo uz naše partnere sa Zapadnog Balkana, čije mjesto je u Evropskoj uniji. Pomoći ćemo našim partnerima da zadovoljne hitne potrebe svojih zdravstvenih sistema, ali i promovisati dugoročne mjere za ublažavanje socioekonomskih efekata krize uzrokovane koronavirusom te podržati mala i srednja preduzeća u regiji.“
Odgovor na hitne potrebe
Na zahtjev naših partnera, Komisija odgovara na hitne potrebe kroz podršku u nabavci medicinske i zaštitne opreme, poput ventilatora, laboratorijskih setova, maski, zaštitnih naočala, bolničkih ogrtača i zaštitnih odijela.
Evropska unija će pomoći Albaniji sa gotovo 4 miliona eura i isto toliko za Sjevernu Makedoniju za hitne potrebe njihovih zdravstvenih sistema, 7 miliona eura za Bosnu i Hercegovinu, dok će Crna Gora dobiti gotovo 3 miliona eura, Kosovo do 5 miliona eura, a nešto manje od 15 miliona eura odlazi za Srbiju, kao trenutačno najugroženiju zemlju.
Pored izdvajanja sredstava, Komisija uključuje Zapadni Balkan i u inicijative EU-a za rješavanje krize uzrokovane koronavirusom poput zajedničkih programa nabavke lične zaštitne opreme, a također je i ubrzala provedbu projekta s Evropskim centrom za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC). Inicijalno predviđen za 2021. godinu, ovaj projekat će unaprijediti njihove kapacitete za ispitivanje i kontrolu zaraznih bolesti, poboljšati pripravnost medicinskih kapaciteta za vanredne situacije i podržati razvoj laboratorijskih sistema za mikrobiološku zaštitu u javnom zdravstvu.
Ublažavanje socioekonomskih efekata pojave virusa
Za ublažavanje socioekonomskih efekata koronavirusa, Evropska unija će također preusmjeriti sredstva iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) kako bi pomogla kratkoročnom i srednjoročnom oporavku partnera sa Zapadnog Balkana. Predviđa se podrška privatnom sektoru, povećanje stepena socijalne zaštite, s posebnom pažnjom usmjerenom na ranjive grupe te jačanje otpornosti u sektoru javnog zdravstva.
Za ove svrhe, Komisija planira operacionalizaciju gotovo 46,7 miliona eura za podršku socioekonomskom oporavku Albanije, 73,5 miliona eura za Bosnu i Hercegovinu, 50 miliona eura za Crnu Goru, odnosno, 62 miliona eura za Sjevernu Makedoniju, 78,4 miliona eura za Srbiju te gotovo 63 miliona eura za Kosovo.
Komisija također blisko sarađuje s međunarodnim finansijskim institucijama i relevantnim finansijskim institucijama iz država članica EU-a pod okriljem zajedničkog TIM EVROPA u cilju pružanja koordiniranog odgovora za podršku realnom sektoru, uključujući mala i srednja preduzeća i podršku likvidnosti, između ostalog, i bankarskog sektora.
Pored toga, Komisija sarađuje s Vijećem za regionalnu saradnju (RCC) i sekretarijatima Transportne zajednice i CEFTA-e (slobodna trgovina u centralnoj Evropi) na rješavanju problema snabdijevanja i olakšavanja kretanja robe u regionu te između regiona i EU-a. U tu svrhu, Komisija je u svoje saopštenje o „zelenim tranzitnim koridorima“ od 23. marta 2020. uključila i granične prelaze između EU i Zapadnog Balkana duž transevropske transportne mreže (TEN-T). Evropska unija trenutačno pruža podršku Zapadnom Balkanu na proširenju zelenih koridora u regionu.
Za više informacija
Više informacija o koordinaciji Evropske komisije zajedničkim evropskim odgovorom na koronavirus dostupno ovdje.