Online platforma mapiraj.ba uspostavljena je za sistemsko praćenje i javno prezentovanje slučajeva kršenja ljudskih prava kroz medijske sadržaje, kao jedan od najznačajnijih rezultata projekta „Mediji za ljudska prava“ koji je finansirala EU.

Evropska unija je finansirala projekat u vrijednosti od 250.000 eura, u cilju unaprjeđenja saradnje između institucija vlasti, nevladinih organizacija i medija u oblasti zaštite i promocije ljudskih prava u BiH u skladu sa EU standardima.

U sklopu projekta urađeno je i devet sektorskih istraživanja o statusu ljudskih prava marginaliziranih grupa na osnovu kojih će biti publikovana Bijela knjiga ljudskih prava u bh. medijima.

“Novinari i mediji zbog različitih političkih ekonomskih i drugih uticaja, kao i nedovoljno znanja o pravima  drugih,  postaju kršitelji građanskih prava, na način da djeluju diskriminirajuće prema drugom i drugačijem, podržavajući nametnute stereotipe, krše kodeks novinarske etike i profesionalne standarde koristeći govor mržnje, huškanje i druge oblike neprimjerenog govora“, rečeno je na završnoj konferenciji projekta održanoj  u Sarajevu, 18. decembra 2019.godine.

Na konferenciji su predstavljeni rezultati projekta koji je u prvi plan stavio potrebu umrežavanja medija, građana, organizacija civilnog društva i institucija vlasti radi kreiranja i korištenja internetskih alata za promicanje, predstavljanje i zaštitu ljudskih prava ranjivih grupa kroz medijske sadržaje.

„Ovaj projekat je po svemu unikatan. Kada smo ga započeli prije tri godine, zapitali smo se da li je moguće da za sve ove godine niko nije napravio poveznicu između medija i ljudskih prava na ovakav način. Zato smatram da je ovaj projekat napravio jaku osnovu kako bi sve aktivnosti na kojima mediji i nevladine organizacije zajedno rade bile u korist  svih građana BiH,“ rekao je Vladimir Pandurević, projekt menadžer pri Delegaciji Evropske unije u BiH.

Tokom projekta organizovan je veliki broj događaja na kojima je učestvovalo više od 500 novinara, urednika, predstavnika institucija vlasti, akademske zajednice, međunarodnih organizacija i civilnog sektora, te sprovedena sektorska istraživanja o statusu ljudskih prava u medijima, u kojima je učestvovalo preko 1000 predstavnika ranjivih društvenih grupa.

Istraživač Srđan Puhalo je ukratko predstavio rezultate svakog od istraživanja koja su rađena u okviru ovog projekta. Naglasio je da se prava novinara vrlo često ne poštuju te se postavlja pitanje da li onda oni sami mogu adekvatno da se bave temama vezanim za ljudska prava.

„Svakodnevno preko 30 posto novinara trpi neki oblik pritiska od političara koji su na vlasti. Ako znamo da se to dešava, onda nas ne treba čuditi današnja percepcija novinarstva i novinara kao društveno-političkih radnika,“ naveo je Puhalo.

Istraživanja pokazuju da svaka druga žena u BiH trpi određeni oblik nasilja od svoje 15. godine, istaknuo je Puhalo.

„Cilj je ohrabriti žene da prijave nasilje, umjesto što od toga zaziru, ćute i trpe, kao što je to sada većinom slučaj. Većina njih kažu da nisu prijavljivale nasilje jer ih je bilo sramota, plašile su se za svoj život i za život svojih bližnjih, nisu znale kome da se obrate… To je poruka sistemu, ali i svima nama,“ rekao je Puhalo.

Generalna tajnica Udruženja BH novinari Borka Rudić kazala je da su mediji po defaultu branitelji ljudskih prava, a sada smo došli u situaciju da su oni među onima koji krše prava drugih.

„U našoj javnosti je potpuno nezapaženo prošla ocjena gospodina Priebea o radu ombudsmena u BiH, koji je naveo da Institucija ombudsmena nije ispunjavala svoje zakonske obaveze i da se zadržavala samo na davanju mišljenja, što je nedovoljno. Vrlo često smo bili svjesni toga da se ne smije stati samo na mišljenju, jer institucije nisu obavezne da provedu to mišljenje. Ne možemo na jednom polju razvijati instituciju, a da ta institucija na drugom polju ne štiti ljudska prava. Platforma Mapiraj.ba je napravljena upravo zato da više ne držimo te podatke o kršenjima ljudskih prava na način kako javne institucije drže javne informacije, već da ti podaci budu dostupni svima,“ kazala je Rudić.

Projekat „Mediji za ljudska prava“ je pokrenut početkom 2017. godine. Finansira ga Evropska unija u Bosni i Hercegovini u okviru Evropske inicijative za razvoj demokratije i ljudskih prava u BiH, a provodi ga Konzorcijum kojeg čine Udruženje BH novinari, Centar za edukaciju Pro Educa i Evropska federacija novinara.