Noć u trećoj klasi “Titanika”, ili – koja je prava cena dezinformacija?

Noć u trećoj klasi “Titanika”, ili – koja je prava cena dezinformacija?

Autor: Ilir Gaši

 

Činjenica da je posada tokom celog dana preko radija primala alarmantne izveštaje o ogromnim ledenim santama koje plutaju znatno južnije od linije uobičajene za to doba godine, nije previše pomogla. U 23.40 po brodskom vremenu, tog 14. aprila 1912. godine, putnički brod “Titanik”, najveći ikada sagrađen, udario je u jednu od njih, svom silinom 30.000 konjskih snaga i 50.000 tona čelika. U svega nekoliko sekundi, kao žilet oštra ivica ledenog brega rasekla je trup u dužini od gotovo stotinu metara i tako zapečatila sudbinu broda kojeg su zvali “Nepotopivi”.

Do tad uglavnom zaokupljeni druženjem i plesom kojim su prekraćivali duge dane i noći putovanja, putnici treće klase – mahom siromašni evropski imigranti u potrazi za boljim životom u Americi – osetili su jak potres. I dok se vesti o sudaru šire brzinom požara, oni sa užasom primećuju da voda počinje da navire u kabine i panično kreću da se probijaju ka gornjoj palubi i čamcima za spasavanje.

A sad – intervencija mašte – zamislite da se u tom trenutku kroz vrata koja vode ka palubi pomalja lice kapetana broda: “Ne brinite, nismo u opasnosti! Nije bilo sudara, to su samo LAŽNE VESTI!”, kaže on. I dok, da niko ne primeti, hermetički zaključava vrata spolja, umireni putnici treće klase vraćaju se plesu i polako tonu sa brodom koji će uskoro postati njihov zajednički grob. Nezamislivo?

***

Po alarmantom izveštaju Međunarodnog panela za klimatske promene Ujedinjenih nacija (IPCC) iz oktobra prošle godine, čak i ako ljudska civilizacija uspe da ograniči rast prosečne globalne temperature na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na nivo iz predindustrijskog doba, posledice po živi svet na Zemlji biće veoma, veoma ozbiljne. Ako ne uspe, biće doslovno katastrofične. Već prosečno povećanje od dva stepena – dakle, samo pola stepena preko postavljenog praga, i samo stepen više od trenutnog stanja – znači da će broj ljudi ugroženih ekstremnim talasima vrućine porasti na skoro 40 odsto svetske populacije, dok će dodatnih 400 miliona biti izloženo stravičnoj suši.

I znate šta još? Vladavina zakona, demokratija, ljudska prava – civilizacijska dostignuća koja nam daju bilo kakvu, makar i veoma tanku nadu o pravednijem svetu – možda ništa od toga neće preživeti. “Klimatski aparthejd”, kako kaže naslov ovog članka, “podeliće svet na bogate i mrtve”.

To su samo LAŽNE VESTI!, prezrivo će odmahnuti rukom izabrani predsednik najbogatije zemlje na svetu Donald Trump, citirajući pritom aktivistu Patricka Moorea, poznatog po poricanju globalnog zagrevanja: “Ne samo Lažne vesti, već i Lažna nauka!”. Trump inače optužuje Kinu da stoji iza globalne prevare zvane “klimatske promene” čiji je jedini cilj da se ugrozi američka industrija. Sasvim u skladu sa ovim izrazito patriotskim viđenjem situacije, 1. juna 2017. godine, američki predsednik najavio je izlazak SAD iz takozvanog Pariskog dogovora, dugo i mukotrpno pregovaranog međunarodnog aranžmana koji je obavezao 188 država-potpisnica da drastično smanje emisije ugljen-dioksida, glavnog krivca za globalno zagrevanje. Iako – po poslednjem izveštaju IPCC – nedovoljno ambiciozan u pogledu brzine tog smanjenja, Pariski dogovor je i dalje verovatno među najboljim šansama koje imamo. Ili je barem to bio – pre Trumpove odluke.

Ali, da se pomerimo malo južnije: možda ste čuli za nedavno objavljeno istraživanje po kom bi sađenje jednog biliona stabala drveća moglo da predstavlja najefikasniji i najjeftiniji način borbe protiv klimatske katastrofe? To su samo LAŽNE VESTI! – reći će vam brazilski predsednik Jair Bolsonaro: za svega nekoliko meseci na vlasti, sproveo je mere koje su omogućile doslovno nezapamćenu seču šume u Amazonu, uglavnom kako bi pospešio razvoj rudarske industrije i krupnih agrobiznisa. Slikovito rečeno, svakog minuta u Brazilu nestane šuma površine dva fudbalska igrališta! Suočen sa satelitskim snimcima koji jasno pokazuju razmere katastrofe, Bolsonaro je odbrusio: ovo je laž! Njegov ministar spoljnih poslova Ernesto Araujo, pak, zna i koga je za kriviti: “globalno zagrevanje je marksistička zavera!”, smatra on.

A kako stoje stvari u Evropi? Da bismo uspeli da ostanemo na granici od 1,5 stepeni porasta prosečne globalne temperature, širom sveta potrebne su promene u energetskim, transportnim i drugim sistemima “do sada nezabeležene u istoriji”, kaže se u izveštaju IPCC. To su samo LAŽNE VESTI! – možda će nam reći i Boris Johnson, od nedavno vođa britanskih konzervativaca i premijer Velike Britanije, koji je pre samo nekoliko godina izrazio uverenje da nas očekuje mini-ledeno doba, te da je cela priča oko klimatskih promena “bez osnova”. To u dobroj meri objašnjava zašto je, kao poslanik u britanskom parlamentu, Johnson gotovo uvek glasao protiv mera za sprečavanje klimatskih promena.

***

Jedna od ideja-vodilja teorije demokratskih izbora jeste da građani, opremljeni svim potrebnim informacijama o događajima i pojavama koje utiču na njih, donose razumne odluke o svojoj budućnosti, budućnosti zajednice, zemlje i sveta u kojem žive. Pre svega, to su odluke koje su vezane za one koji nas zastupaju i koji nas vode, u parlamentu i u vladi, ili kao predsednici država. Ipak, izgleda kao da nikada nismo bili dalje od tog ideala – ironično, baš u trenutku kada nam je najpotrebniji.

Jer, dezinformacije su odavno prerasle okvire toksičnog informativnog sadržaja koji se stidljivo probija sa opskurnih internet foruma teoretičara zavere i ekstremne desnice. Zapravo, postale su sastavni deo glavnog političkog toka, sa rastućim brojem moćnih svetskih lidera koji ih samouvereno potežu u debatama, rutinski i bez udubljivanja odbacujući čvrste kontraargumente i, često, vrlo opipljive i nesporne dokaze da – lažu.

I dok, kao nekad siromašni putnici “Titanika”, čučimo u mračnom hodniku treće klase i sa nemom zebnjom gledamo kako se paluba broda sve brže naginje, ostaje nam da se zapitamo: ko je taj koji može dobiti rat protiv dezinformacija i rat za opstanak čovečanstva, ako već nije prekasno? Bogati i moćni koji su nakrcali palube iznad nas, znatno bliže čamcima za spasavanje, usput nam govoreći da je sve u najboljem redu  – ili mi sami?

Ili biste radije da odigramo još jedan ples?

#NeVjerujNaPrvu je projekat Evropske unije u Bosni i Hercegovini.

Sadržaj ovog članka je isključiva odgovornost autora i ne odražava nužno stajališta Evropske unije