Brisel, 29. maj 2019.
Evropska komisija je danas usvojila svoje Mišljenje o zahtjevu Bosne i Hercegovine za članstvo u Evropskoj uniji. Mišljenje je od ključne važnosti u odnosima Evropske unije i Bosne i Hercegovine, potvrda da je EU predana da pruži smjernice i podršku zemlji u provođenju neophodnih reformi na njenom putu ka evropskim integracijama.
Mišljenje identifikuje 14 ključnih prioriteta koje zemlja treba da ispuni kako bi dobila preporuku za otvaranje pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji; pruža sveobuhvatne smjernice za postepene reforme. Ključni prioriteti obuhvataju područja demokratije/funkcionalnosti; vladavine prava; osnovnih prava; i reforme javne uprave – osnove procesa pridruživanja Evropskoj uniji.
Analitički izvještaj koji se takođe nalazi uz Mišljenje, po prvi put, upoređuje situaciju u Bosni i Hercegovini sa standardima koji se primjenjuju u zemljama članicama EU, uključujući pitanja kao što je unutrašnje tržište, javne nabavke, politika konkurentnosti, okoliša, sigurnosti hrane i zaštite potrošača.
Mišljenje pruža čvrstu osnovu za diskusiju u Vijeću Evropske unije koje treba da donese odluku o narednim koracima na putu BiH ka Evropskoj uniji. S tim u vezi, ključno je da vlasti u Bosni i Hercegovini budu formirane na svim nivoima bez odlaganja.
Politički kriteriji
Bosna i Hercegovina treba da uskladi svoj ustavni okvir sa evropskim standardima i osigura funkcionalnost svojih institucija kako bi mogla preuzeti obaveze u vezi sa Evropskom unijom. Iako je decentralizovana državna struktura kompatibilna sa članstvom u Evropskoj uniji, Bosna i Hercegovina će trebati reformisati svoje institucije da bi bila spremna da efektivno učestvuje u procesu odlučivanja Evropske unije i u potpunosti provede acquis.
Bosna i Hercegovina treba unaprijediti svoj izborni okvir i funkcionisanje pravosuđa. Takođe treba osnažiti prevenciju i borbu protvi korupcije i organizovanog kriminala uključujući pranje novca i terorizam te osigurati efektivno funkcionisanje sistema upravljanja granicom, migracijama i azila. Treba povećati zaštitu osnovnih prava svih građana, uključujući osiguranjem odgovarajućeg okruženja za civilno društvo, pomirenje i zaštitu i inkluziju svih ranjivih grupa. Takođe treba u potpunosti provesti osnovne korake u reformi javne uprave.
Rezultati provođenja obaveza Bosne i Hercegovine koje proističu iz Ugovora o stabilizaciji i pridruživanju trebaju biti unaprjeđeni, naročito u vezi sa uspostavljanjem Parlamentarnog odbora i pripreme državnog plana za usvajanje acquis-a Evropske unije.
Ekonomski kriteriji
Bosna i Hercegovina je postigla određeni stepen makroekonomske stabilnosti. Međutim, da bi postala funkcionalna tržišna ekonomija Bosna i Hercegovina treba obratiti posebnu pažnju ubrzanju svojih procedura za donošenje odluka i poboljšati poslovno okruženje kao i efikasnost i transparentnost javnog sektora, naročito javnih preduzeća. Zemlja treba da radi na uklanjanju prepreka za ispravno funkcionisanje tržišnih mehanizama kao što su slaba vladavina prava, značajno prisustvo birokratskih prepreka , korupcija, duge i pretjerano kompleksne administrativne procedure i veliku fragmentiranost unutrašnjeg tržišta zemlje. Bosna i Hercegovina treba usmjeriti posebnu pažnju na nizak kvalitet obrazovanja i nedovoljnu orijentisanost na potrebe tržišta, kvalitet fizičkog kapitala kao što je nedovoljno razvijena transportna i energetska infrastruktura i sporo prilagođavanje privredne strukture zemlje, da bi se mogla srednjoročno nositi sa konkurentnim pritiskom i tržišnim silama unutar Unije.
Zakonodavstvo Evropske unije
Bosna i Hercegovina je, sveukupno gledajući, u ranoj fazi kada se radi o stepenu pripremljenosti za preuzimanje obaveza koje proizilaze iz članstva u Evropskoj uniji i treba u značajnoj mjeri da unaprijedi proces usklađivanja sa acquis-em Evropske unije i usvoji i provede relevantno zakonodavstvo. Posebna pažnja se treba usmjeriti na područja slobodnog protoka roba, prava na osnivanje i pružanje usluga, informacionog društva i medija, poljoprivrede i ruralnog razvoja, ribolovstva, transportne politike, energije, ekonomske i monetarne politike, statitistike, socijalne politike i zapošljavanja, politike za preduzeća i industriju, regionalnu politiku i koordinaciju strukturalnih instrumenata, obrazovanja i kulture, zaštite potrošača i zdravlja i finansijske kontrole.
Ključni datumi
Juni 2003.: Solunski samit Evropske unije-Zapadnog Balkana potvrđuje perspektivu članstva u Evropskoj uniji za Zapadni Balkan.
Juni 2008.: Potpisivanje Ugovora o stabilizaciji i pridruživanju i Privremeni sporazum o trgovini i pitanjima vezanim za trgovinu.
Decembar 2010.: Bezvizni režim u Šengen području za građane Bosne i Hercegovine.
Septembar 2011.: Jačanje uloge Evropske unije u Bosni i Hercegovini nakon odvajanja mandata specijalnog predstavnika Evropske unije od mandata Ureda visokog predstavnika.
Juni 2015.: Stupanje na snagu Ugovora o Stabilizaciji i priduživanju Bosne i Hercegovine.
Februar 2016.: Bosna i Hercegovina podnosi zahtjev za članstvo u Evropskoj uniji.
Septembar 2016.: Vijeće Evropske unije poziva Evropsku komisiju da predstavi Mišljenje o zahtjevu Bosne i Hercegovine za članstvo u Evropskoj uniji.
Decembar 2016.: Komesar Han vlastima Bosne i Hercegovine predaje Upitnik za mišljenje Komisije.
Februar 2018.: Vlasti Bosne i Hercegovine uručuju predsjedniku Junkeru i komesaru Hanu odgovore na Upitnik.
Evropska komisija usvaja strategiju za ‘Kredibilnu perspektivu proširenja za pojačan angažman Evropske unije sa Zapadnim Balkanom.’
Maj 2018.: Samit EU-Zapadni Balkan u Sofiji povrđuje evropsku perspektivu regije i definiše određen broj konkretnih mjera usmjerenih na jačanje saradnje u obalsti konektivnosti, sigurnosti i vladavine prava.
Juni 2016.: Evropska komisija predaje dodatna pitanja u svijetlu pripreme Mišljenja Komisije.
Februar 2019.: Bosna i Hercegovina uručuje odgovore na dodatna pitanja.
Maj 2019.: Evropska komisija objavljuje svoje Mišljenje Vijeću Evropske unije o zahtjevu Bosne i Hercegovine za članstvo.
Za više informacija