Zajednička izjava Evropske komisije i Bosne i Hercegovine

Predstavnici Evropske komisije i institucija Bosne i Hercegovine  sastali su se u Banjaluci kako bi razgovarali o ostvarenom nivou preuzimanja pravila EU u oblasti ekonomskih i fiskalnih pitanja i usklađivanja sa njima.

Napredak Bosne i Hercegovine u procesu evropskih integracija zavisi od toga koliko država ispunjava zahtjeve iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU.

Delegacije Evropske komisije i Bosne i Hercegovine (BiH) donijele su sljedeće zaključke:

Komisija je pozdravila ažurirani srednjoročni makroekonomski scenario, koji je osmišljen ranije i predstavljen na sastanku, ali je naglasila negativne rizične faktore povezane s njim, te je preporučila izradu strategije ublažavanja rizika.

Komisija je konstatovala da nepotpuni plan strukturnih reformi i nizak kvalitet javnih finansija predstavljaju prepreku stvaranju temelja za održiv rast u Bosni i Hercegovini, koji bi bio pod većim uticajem domaćih faktora. Komisija je ohrabrila Bosnu i Hercegovinu da poduzme daljnje napore u strukturnim reformama u cilju poboljšanja poslovnog okruženja, te da podstakne domaće izvore rasta. U to, između ostalog, spadaju reforme kojim bi se povećalo učešće na tržištu rada, reforme penzionog sistema u Federaciji Bosne i Hercegovine (FBiH) i nastavak reformi sistema socijalnih beneficija u cilju povećanja spremnosti na rad. Komisija je primila na znanje program strukturnih reformi Republike Srpske (RS) i činjenicu da je u FBiH planirano usvajanje sveobuhvatnog programa ekonomskih reformi do kraja juna.

Komisija je izrazila zabrinutost zbog toga što nije postignuta saglasnost za usvajanje državnog budžeta za 2012.  i potpunog srednjoročnog fiskalnog okvira. Takvo stanje ozbiljno narušava transparentnost, održivost i pouzdanost javnih finansija u BiH. Komisija je pozvala sve strane uključene u navedene aktivnosti da poduzmu korake potrebne za usvajanje Globalnog fiskalnog okvira za period 2012.-2014. Komisija je primila na znanje da su počele pripreme za Globalni fiskalni okvir za period 2013.-2015. Podsjetila je da je usvajanje Globalnog fiskalnog okvira  jedan od glavnih uslova za dodjelu Makrofinansijske pomoći Komisije. Komisija je konstatovala angažovanost na usvajanju Globalnog fiskalnog okvira za period 2012.-2014. i državnog budžeta za 2012.  u roku od nekoliko sedmica.

Komisija je pozdravila spremnost vlasti da otpočnu razgovore sa Međunarodnim monetarnim fondom o novom sporazumu o finansiranju, kojim će se povećati kredibilitet ekonomske politike, a koji je takođe i uslov za dodjelu Makrofinansijske pomoći Komisije. Komisija je takođe napomenula da rok za Makrofinansijsku pomoć ističe početkom novembra, što znači da vlasti najkasnije početkom avgusta trebaju pokazati da su ispunjeni uslovi i podnijeti zahtjev za isplatu.

Komisija je naglasila potrebu da BiH unaprijedi kvalitet javnih finansija putem smanjenja trenutno velikog javnog sektora i preusmjeravanja javnih fondova u aktivnosti koje u većoj mjeri podstiču rast. Komisija je istakla da organi BiH, FBiH i RS treba da usklade metodologiju svoje fiskalne statistike kako bi se povećala transparentnost fiskalne politike i olakšao proces analize i donošenja odluka. Komisija je izrazila zabrinutost u pogledu toga što izdašna socijalna davanja i privilegovane penzije još uvijek nisu pravilno usmjerene.

Komisija je konstatovala da tržište rada ne funkcioniše pravilno i podstakla vlasti da izrade ili daju da se izradi sveobuhvatna studija koja će sadržavati analizu strukturnih uzročnika nefleksibilnosti tržišta i razloga malog broja otvaranja novih radnih mjesta.

Komisija se osvrnula na poteškoće u vezi privatizacije preduzeća u državnom vlasništvu i preporučila da se izradi sveobuhvatna i realistična strategija privatizacije državnih preduzeća i reforma javnih preduzeća koja pružaju javne usluge.

Komisija je pohvalila funkcionisanje valutnog odbora i izuzetno dobru saradnju agencija za bankarsku superviziju u dva entiteta, kao model saradnje u svim sektorima.

Komisija je pozdravila određeni napredak koji je postignut u usvajanju sekundarnog zakonodavstva za javnu unutrašnju finansijsku kontrolu, konstatujući pritom da je hitno potrebno ojačati administrativne kapacitete FBiH u ovoj oblasti. Komisija je naglasila da je potrebno da Koordinacioni odbor tri centralne harmonizacijske jedinice koje osiguravaju jedinstvenu platformu za javnu unutrašnju finansijsku kontrolu u BiH intenzivira svoje aktivnosti.

Komisija je ponovo izrazila zabrinutost zbog činjenice da su uredi za vanjsku reviziju i dalje podređeni izvršnoj vlasti, te da nisu predviđeni koraci da oni, u okviru ustavnog poretka, budu samostalni. Na taj način se narušava nezavisnost ureda za reviziju. Ovo pitanje je već bilo postavljeno 2010. i 2011. godine na istom pododboru.