Poštovani parlamentarni predstavnici, kolege i prijatelji. Veliko mi je zadovoljstvo što učestvujem na otvaranju ove konferencije zato što je to i prilika da se osvrnem na stanje stvari u smislu sadašnje i buduće evropske perspektive Bosne i Hercegovine.

Mislim da vas neće iznenaditi to što ću se prvo pozvati na Izvještaj o napretku BiH u 2012, koji je Evropska komisija objavila 10. oktobra.

U Izvještaju o napretku konstatuje se da, uprkos velikom napretku na zapadnom Balkanu u cjelini, i to ne samo u pogledu pristupanja Hrvatske EU, u Bosni i Hercegovini gotovo da nije zabilježen nikakav napredak. U lokalnom političkom diskursu, evropske integracije kotirale su visoko, ali je malo toga urađeno, uz veoma malo rezultata. Ovakva situacija razočarava i znači da na putu ka EU Bosna i Hercegovina zaostaje za regionom.

Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine se posebno pominje u Izvještaju o napretku, gdje je pohvaljena zbog usvajanja Zakona o državnoj pomoći  i Zakona o popisu stanovništva – što su ključni zakoni za pitanje EU – i 20 paketa amandmana na postojeće zakone.

Međutim, u Izvještaju se naglašava da je dalji napredak potreban u sljedećem:

·      prvo, u saradnji Savjeta ministara i Parlamentarne skupštine sa paralamentima na nižim nivoima.  Jasno je da je ta saradnja ključna za funkcionisanje parlamentarne demokratije; apelujemo da napredak na ovom pitanju bude postavljen kao prioritet.

·      drugo, poslovnici Doma naroda i Predstavničkog doma još nisu izmijenjeni tako da omoguće mehanizam brzog praćenja evropskih prpisa („E-propisi“). Vratiću se na ovo pitanje za koji trenutak kada budemo govorili o evropskim pravnim tekovinama.

 “EU takođe pozdravlja bližu saradnju entitetskih parlamenata sa državnim parlamentom na pitanjima EU – prevashodno na pitanju unapređenja koordinisanog i usklađenog usaglašavanja sa propisima EU u cijeloj zemlji“.

Jasno je da kašnjenje u formiranju Savjeta ministara i aktuelno prekomponovanje vladajuće koalicije utiču na efikasnost Parlamentarne skupštine u donošenju zakona. Iako bi se time i mogla objasniti kašnjenja u zakonodavnom procesu, nisam siguran da 70% građana BiH, koji žele da vide napredak na pitanjima iz programa pristupanja EU, to smatra dovoljno dobrim izgovorom.

Kao što znate, na sastanku održanom u Briselu u junu lideri u zemlji, politički i institucionalni,  preuzeli su iz niz obaveza usvojivši Mapu puta u kojoj su date detaljne mjere i konkretni rokovi. Konkretni prioriteti iz junske Mape puta dobro su poznati. 

·       Potrebno je izvršiti sudsku presudu u predmetu Sejdić-Finci, čime bi se Ustav usaglasio sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

·     Potreban je djelotvoran mehanizam koordinacije, koji će omogućiti BiH da o evropskim pitanjima govori jednom glasom.  To obuhvata i koordinisano i usklađeno usaglašavanje propisa sa propisima EU između administrativnih nivoa u BiH.

               Ako, i samo ako BiH bude ispunila ove uslove, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju stupiće na snagu, a zemlja će moći da podnese vjerodostojan zahtjev za članstvo u EU. Bez napretka u pogledu ispunjavanja ova dva glavna uslova, BiH neće moći da krene ka EU.

Tokom naredna 2 dana, veliki broj istaknutih stručnjaka koji prisustvuju ovoj konferenciji detaljno će govoriti i prenijeti iskustva o procesu pridruživanja; o tome šta se dešava nakon podnošenja zahtjeva za članstvo. Imaćete priliku da uđete u dubinu složenosti tog procesa.

Međutim, dozvolite mi da pomenem dva pitanja. Prvo, evropske pravne tekovine obuhvataju ogroman broj propisa EU, koje BiH treba da postepeno uvede u svoj pravni sistem – bilo da je riječ o zakonskim i podzakonskim aktima ili čak na ustavnom nivou – u cilju adekvatne primjene tih propisa.  Evropski propisi danas imaju više od 100.000 stranica i taj broj stalno raste usljed rada svih evropskih institucija. Drugo, reperi su uslovi koje je EU postavila u mnogim poglavljima pravnih tekovina. Tek kada Evropska komisija utvrdi da je napredak ostvaren u dovoljnoj mjeri, preporučiće da se (privremeno) zatvore  određena poglavlja u procesu pregovora.  Postavljeni reperi će možda nalagati ustavne promjene; međutim, znaćemo da li će one biti potrebne u BiH tek nakon otvaranja pristupnih pregovora.

Jasno je da će u procesu pristupanja parlamenti imati ključnu ulogu u evropskim integracijama, a trebalo bi da svima prisutnima takođe bude jasno da će obaveze parlamenata bitno rasti kako se BiH bude kretala ka članstvu u EU. Važno je da krenete sa pripremama i spremite se za veliki posao koji predstoji.

Znamo da pred vama stoje velike obaveze i zbog toga se EU priprema da uloži značajna sredstva u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć u parlamente u BiH tokom narednih nekoliko godina. Pošto je paket IPA 2012-2013 već prošao kroz parlement,  već znate da je oko 8 miliona evra opredijeljeno za „jačanje kapaciteta parlamenata u Bosni i Hercegovini u kontekstu pristupanja Evropskoj uniji“.

Evropska unija je uložila i nastaviće da ulaže značajna sredstva i instrumente kao pomoć Bosni i Hercegovini na putu ka članstvu u EU. Visoka predstavnica, baronica Ketrin Ešton, i komesar File, u čijoj ingerenciji se nalazi proces proširenja EU, posjetiće danas Sarajevo, kada će ponoviti našu opredijeljenost da prionemo na posao koji će ovu zemlju, nadamo se, odvesti u članstvo u Evropskoj uniji.

Zahvaljujem na pažnji i želim uspješnu konferenciju.